KINEZITERAPIJA

Kineziterapija potiče od grčke reči kinesio – pokret i terapeia – lečenje i u doslovnom smislu može da se prevede kao lečenje pokretom. Predstavlja moćno sredstvo u prevenciji i korekciji deformiteta tela. Terapeutske vežbe se primenjuju u procesu fukcionalnog osposobljavanja posle povreda, oboljenja ili nekih drugih stanja kojim su izazvani poremećaji funkcionisanja organizma.

Kineziterapija je deo fizikalne terapije koja koristi doziran, indikovan, terapijski i efikasan pokret u cilju razvijanja, očuvanja, ponovnog uspostavljanja ili prilagodjavanja nekog dela tela. Zadatak je povećanje mišićne snage, elastičnosti, obima pokreta, poboljšanje koordinacije, delovanje na koštane deformitete, psihičko delovanje…

Korektivna gimnastika (u terapijskom delovanju) je skup aktivnosti i pokreta koji se koriste za otkanjanje deformiteta i poremećaja u držanju tela. Preventivnim vežbanjem može da se izbegne nastanak poremećaja. Najčešći deformiteti tela su kifoza, skolioza ili lordoza. Nekad i kombinovane i udružene, strukturalne ili funkcionalne. Najvažnije je regovati na vreme i tada su prognoze za rešavanje problema najbolje. Korekcija deformiteta se sprovodi individualnim programom u zavisnosti od anamneze. Vežbama je moguće ispraviti deformitete tela.

Kineziterapijom se otklanjaju posturalni poremećaji koji u početnim fazama uz autokorekciju sprećavaju dalji nepravilni tok. Osnovni program kineziterapijskih vežbi u ovom slučaju je davanje praktičnih saveta za pravilno ponašanje u dnevnim aktivnostima pročitajte na linku: http://www.zdravaledjakinezi.in.rs/ i odredjenih vežbi sa kojim je moguće održavati ispravno držanje tela.

Vežbe za dobru posturu možete da radite svakodnevno. U oviru vežbi iz osnovnih programa se održava mišićna snaga i izdržljivost, mobilnost zglobova i fleksibilnost tkiva, podiže se nivo celokupne funkcionalnosti organizma što doprinosti boljem obavljanju svakodnevnih aktivnosti. primer vežbi na linku : https://www.youtube.com/watch?v=1NWKYEnbMkM .

Osnovni programi u kineziterapiji počinju vežbama zagrevanja koje imaju za cilj da podignu opštu mobilnost organizma. Pripremaju aktivne i pasivne strukture za zahtevnije pokrete. Podižu metabolizam i ubrzavaju promet materije. Uvodne vežbe su uvek prva i neizostavna celina koja se sprovodi na početku svakog programa. Vežbe istezanja se sprovode posle zagrevanja i imaju za cilj dodatno istezanje tetiva i ligamenata uz povećanje amplitude pokreta i fleksibinosti.

Fleksibilnost je sposobnost mekih tkiva da se istegnu i omoguće obim pokreta u zglobovima.

Aktivan obim pokreta je stepen do kog može da se izvrši pokret uz mišićnu kontrakciju, dok je pasivan obim pokreta takav da je izazvan primenom neke spoljne sile. Vežbe fleksibilnosti ili istezanja primenjuju se za održavanje obima pokreta ili uspostavljanje novog kada je isti ograničen. U terapijskoj svrsi se koristi i kod kontraktura (skraćenje mekih tkiva koje ograničava obim pokreta).

Vežbe za jačanje oslabljenih, izduženih mišića su glavni deo terapije. Pravilan balans u odabiru vežbi treba da bude takav da krajnji cilj, ipak, bude postignuta snaga, elastičnost i fleksibilniost celog tela. Antagoniste treba istezati. Vodeći princip je postepeno progresivno opterećenje. Opterećenje se odnosi na obim vežbi i intenzitet.

U programu vežbi jačanja je naglasak na intenzitetu, a kod razvoja izdržljivosti na ponavljanju

Kombinacijom izometrijskih i izotoničnih vežbi se pravi plan u zavisnosti od nivoa deformiteta i faze rehabilitacije.

Vežbe disanja i relaksacije se rade u toku vežbanja. Prilagodjavanje sa izvodjenjem pokreta i pravilom pravilnog udisaja ili izdisaja. Istezanje i opušanje mišića posle rada je završna faza vežbanja.

Korekcije značajnijih funkcionalnih poremećaja, koje često imaju i strukturalne promene, zahtevaju specifičan program. Takav koncept zahteva prikupljanje podataka iz medicinske dokumentacije. Dobijeni podaci služe fizioterapeutu u cilju odabira postupaka i doziranje istih.

Autokorekcija i pravilno izvodjenje pokreta u dnevnim aktivnostima su značajni činilac u procesu ispravljanja i korekcije deformiteta.

BRANISLAVA JEVTOVIĆ, sportski trener, fizioterapeut